Volonteri CEPS-a u akciji. Na pijacama i u prodavnicama u Beogradu nalazi se veliki izbor voća i povrća. Volonteri CEPS-a na ovaj način pokušavaju da  pomognu  potrošačima kakao da se ne odreknu neophodnih vitamina, a da  budžet  može to da izdrži. Kada god to budu mogli volonteri CEPS-a će obilaziti pijace i prodavnice i na taj način pomagati potrošačima  koji ne mogu ili nemaju vremena za obilazak prodavnica, da za sebe  naprave najpovoljniji izbor.

Iako kasni sa dostavom poreskih rešenja za imovinu, država nipošto ne kasni sa zaračunavanjem zateznih kamata. I to za dug koji praktično još nije dospeo. Tako će, novčano, loše proći građani koji, ogorčeni što još ne dobijaju ovogodišnja rešenja za porez na imovinu, odbijaju da plate svoje tromesečne rate. Ne samo što će im se zaračunati zatezna kamata od 14,5 odsto, na godišnjem nivou, za svaki dan kašnjenja, već rizikuju i kaznu od 50.000 dinara po neplaćenom kvartalu.

Francuski parlament je jednoglasno izglasao zakon po kojem će veliki supermarketi morati donirati viškove hrane u humanitarne svrhe, umjesto da je uništavaju kemijskim procesima kakva je dosad bila praksa.

Ovo je jedna od rijetkih odluka koju je francuska vlada donijela jednoglasno na sjednici prošlog četvrtka, piše The Guardian.

Ovo je godina u kojoj će se završiti pad potrošnje domaćinstava i dogodine, NBS očekuje postepen oporavak potrošnje, koja bi trebalo da da doprinese privrednom rastu. Srbija jedna od retkih zemalja koja je izbegla deflaciju i pored snažnih pritisaka koji su prusutni duže vreme, centralna banka je povećala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za 2015. i sada očekuje stagnaciju ekonomske aktivnosti, umesto blagog pada.

Građani koji više nisu u stanju da vraćaju bankama rate za kredite i kartice, kao i za dozvoljeni minus na teškim su mukama, jer svakodnevni rast zateznih kamata tera ih u bankrot. Uz to, oni koji su se zadužili pre 2011. godine, dok nije stupio na snagu Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, na vratu imaju i uterivače, agencije kojima su banke prodale dug svojih klijenata i advokatske kancelarije. Tako da i banke i izvršitelji jure svoj novac koji je i do osam puta veći od prvobitnog duga! Za samo 20.000 dinara duga, klijenti, u nekim slučajevima, moraju da vrate i do 185.000 dinara!

Socijalni status Užičana najbolje se vidi u prodavnicama, pogotovo na rafovima sa hlebom. Pojedine pekare čak su i duplo smanjile proizvodnju jer narod sve više štedi i na ovoj osnovnoj namirnici.

- Jeste da je konkurencija ojačala, ali opšta beda je razlog što prodajemo sve manje hleba. To primećujemo po stalnim mušterijama koje danas pazare po pola vekne, a u kući imaju po troje-četvoro čeljadi - priča vlasnik pekare u centru Užica.