Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Korona virus, putovanja i hoteli: Kako su izgledala prva putovanja avionom i šta vas čeka ubuduće

29. maj 2020. 11:37:33 Pročitano 126 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

„Čudan" - to je reč kojom je Tihomir Lovadinov opisao prvi let iz Londona za Beograd posle ponovnog uspostavljanja komercijalnog avio-saobraćaja. Lovadinov je jedan od putnika koji su stigli letom iz engleskog Lutona na beogradski aerodrom Nikola Tesla i uverio se u nove mere uvedene zbog pandemije korona virusa.

„Bilo je čudno za nas koji putujemo godinama na ovoj relaciji. Putnici su bili u čudu, svi smo bili zbunjeni, niko nije znao šta nas čeka", kaže za BBC na srpskom.

Dodatne mere zaštite uvedene su na aerodromima širom sveta i za očekivati je da putnicima bude potrebno vreme da se naviknu na „novu normalnost".

„U avionu je bilo obavezno nošenje maske, rukavice ne, a sve ostalo je bilo normalno, kao i uvek".

Sletanje na beogradski aerodrom bilo je drugačije nego pre epidemije. Kada je avion pristao, putnicima se pre iskrcavanja, obratila pripadnica MUP-a.

„Rekla je da prvo izađu ljudi koji imaju rezultate testa na COVID19. Nakon toga su izlazili ljudi sa decom i stariji, da se ne bi pravila gužva", kaže.

Ako idete na beogradski aerodrom

Beogradski Institut za javno zdravlje „Batut" objavio je preporuke u kojima je detaljno objašnjeno po kojim pravilima će ovi objekti ubuduće funkcionisati i kojih mera će morati da se pridržavaju.

Uz obavezno održavanje socijalne distance i korišćenja maske dok ste na aerodromu, dužni ste da se pridržavate uputstava koja se nalaze na plakatima ili koja će se emitovati putem videa.

U ručni prtljag možete da spakujete dezinfekciono sredstvo u pakovanju u kome ste ga kupili. Ono ne sme da sadrži više od 70 odsto alkohola i mora biti zapakovano u pojedinačna pakovanja zapremine ne veće od pola litre.

Ukrcavanje u avion ostaje kao i pre proglašenja pandemije. Potrebna vam je samo avionska karta i pasoš.

Preporuka je da se onlajn prijavite na let, kako bi se smanjile gužve ispred šaltera za registraciju putnika. Takođe, preporuka je da se umesto gotovinom sve usluge plate beskontaktno.

Najveća promena je ta da na aerodrom dođete najmanje tri sata pre leta, kako bi imali dovoljno vremena za prolazak svih propisanih procedura.

U avionu raspored putnika zavisi od procedure svake avio kompanije i najbolje je da se pre puta dodatno informišete direktno od njih.

U Srbiju bez karantina

Lovadinov kaže da je bio iznenađen profesionalnošću policije i aerodromskog osoblja.

„Bili su ljubazni i voljni da pomognu i objasne proceduru", kaže.

Iskustvo prvog leta za Beograd posle ponovnog upostavljanja avio-saobraćaja, podelio je u Fejsbuk grupi koja okuplja ljude iz Srbije koji žive u Londonu.

„Bilo je teško doći do informacija o tome šta nas čeka prilikom poletanja i sletanja. Informacije u vezi sa testiranjem su bile zbunjujuće, tako da smo na Fejsbuku delili sopstvena iskustva", kaže.

Dobio je desetine pitanja od članova grupe koji bi u narednom periodu trebalo da putuju za Beograda. Pitanja su se odnosila na proceduru testiranja, karantina i ulaska u zemlju srpskih državljana koji nemaju važeća dokumenta.

„Video sam da su neke ljudi vratili, nisu im dozvolili da se ukrcaju u avion zato što nisu imali važeća dokumenta Srbije ili negativan test. Žao mi je tih ljudi koji su ostali", kaže Tihomir.

Dok Tihomir čeka da prođe 14 dana samoizolacije, pravila za ulazak u Srbiju su se promenila.

Za ulazak u zemlju, od 18. maja, kada su počeli komercijalni letovi, do 22. maja, za državljane Srbije važilo je pravilo da, ako nemaju negativan test, moraju u samoizolaciju od 14 dana.

Ostavljena im je mogućnost da se o sopstvenom trošku testiraju i na osnovu negativnog nalaza, prekinu samoizolaciju.

U istom periodu od četiri dana, stranim državljanima je bio neophodan negativan test i odobrenje specijalne Komisije, koje su mogli da dobiju u diplomatskim predstavništvima, kako bi ušli u zemlju. Bez negativnog testa, bila je obavezna izolacija od 14 dana.

Međutim, Vlada Srbije je 21. maja usvojila predlog Kriznog štaba kojim se ukidaju dotadašnja pravila i državljani Srbije i stranci u zemlju mogu da uđu bez negativnog testa, a ukinut je i karantin.

Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut rekla je za RTS da će svako ko uđe u Srbiju, na granici dobiti „zdravstveno upozorenje".

U njemu piše da „ako su bili u kontaktu sa zaraženim ili su bili u stranim bolnicama gde je bilo inficiranih, u narednih 14 dana smanje kontakte i da se, ako osete simptome, jave dežurnom epidemiologu".

Ako idete u hotel ili hostel

Hoteli i hosteli se pripremaju za uslove „nove normalnosti", a mnogi će 1. juna otvoriti vrata za goste.

Iz hotela Kraun Plaza u Beogradu za BBC na srpskom kažu da su prošli kroz sve faze, mere i preporuke od trenutka pojave virusa, jer ni u jednom trenutku nisu bili zatvoreni.

„Budućnost putovanja može izgledati drugačije, ali je siguran boravak od suštinske važnosti za pružanje istinske gostoljubivosti. I to se neće promeniti", saopštila je uprava ovog hotela.

U hotelu su na vidljivim mestima istaknuta obaveštenja o socijalnoj distanci, higijeni ruku, dezinfekciji, a u lift može da uđe samo određeni broj ljudi.

Napominju da je posebna pažnja usmerena na izbegavanju kontakata između sobarica i gostiju i da u komunikaciji uvek moraju da održavaju distancu od dva metra.

Pre ulaska novog gosta u očišćenu sobu, koristiće se „bleklajt" - posebna lampa koja detektuje mrlje koje nisu vidljive golim okom, koje se pojavljuju ukoliko površina nije dezinfikovana.

Delovi soba koje gosti najviše dodiruju - prekidači, kvake, daljinski upravljači, telefoni, zavese - biće dodatno dezinfikovani.

Isto će se raditi i sa karticama, odnosno ključevima od soba.

Preporuke „Batuta" važe i za hostele, za koje kažu da će poštovati, iako po pitanju dolaska gostuju nisu optimistični.

„Mi ćemo uraditi sve što se od nas traži, samo da gosti dođu", kažu iz hostela „M" u Beogradu.

Dodaju da će morati ponovo da stave katanac na vrata ako sobe ostanu prazne u narednom periodu.

U spa centar bez maske, hrana u restoranu „a la kard"

Preporuka „Batuta" je da se hrana ne služi po principu „švedskog stola", gde svi biraju hranu sa istog mesta, već da gosti poručuju „a la kard" (što znači da gosti sami biraju jela iz jelovnika).

Karafindli (držači za ulje, sirće i čačkalice) neće krasiti stolove, već će ga posebno dobijati svaki gost.

Ako odlučite da posetite spa centre i bazene moraćete da držite distancu od drugih.

Preporuka je da se maska nosi, osim oko bazena, u bazenu i spa zoni, jer u vlažnim prostorijama nema zaštitnu ulogu.

Pre ulaska u bazen, kao i do sada, morate da se istuširate.

Izvor: bbc.com

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiKorona virus, putovanja i hoteli: Kako su izgledala prva putovanja avionom i šta vas čeka ubuduće Na vrh strane