Kako se može videti, povrće je za godinu dana poskupelo za 21,3, a izdvojen je ponovo krompir koji se već dugo nalazi visoko na listi poljoprivrednih proizvoda sa najvećim rastom cena. Konkretno, od februara prošle godine poskupeo je u otkupu za 31,9 odsto. Cene voća bile su veće za 13,6 procenata.
Proizvođačke cene svinja uvećane su za 40 odsto, goveda za 13,5, a živine za 13,6. U ovom periodu ipak su najviše porasle cene mleka – za 67,3 procenta, dok su konzumna jaja bila skuplja u nabavci za 50 odsto. Statistika beleži i naznake da bi cene mogle delimično da se stabilizuju. Pad cena na svetskoj i domaćoj berzi žitarica doprineo je smanjenju ukupnih proizvođačkih cena u februaru, u poređenju sa januarom ove godine i to u proseku za 1,9 odsto.
Agrarni analitičari međutim još ne izlaze sa prognozama kada bi moglo da dođe do pada cena u maloprodaji. Opšta očekivanja su da bi od jeseni, zbog sve drastičnijeg pada cena žitarica, moglo da dođe do manjeg pojeftinjenja mesa i mleka. Čak i ukoliko ne bude novih iznenađenja na svetskom tržištu, niko ne predviđa da će se cene hrane vratiti na nivo pre početka krize. Globalne cene namirnica počele su da rastu sredinom 2020. kada su zbog pandemije virusa korona zatvorene mnoge kompanije, što je uzrokovalo poremećaj u lancu snabdevanja. Zbog sukoba u Ukrajini stanje se dodatno pogoršalo u februaru prošle godine, a rekordni rast cena dogodio se u martu 2022. Od tada svetske cene namirnica koje prati Organizacija za hranu i poljoprivredu u konstantnom su padu, ali se ovo još nije vidljivije odrazilo i na cene hrane u prodavnicama.
Izvor: politika.rs