Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Gde završava polovna odeća

21. mart 2023. 10:55:10 Pročitano 501 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

U Africi, u koju Evropa šalje 46 odsto svog korišćenog tekstila, postoji tržište te garderobe, ali veliki deo završava na ulicama i u rekama. lan Evropske unije jeste da 2030. sva odeća koja se prodaje na tržištu bude izdržljiva, da može da se popravi i reciklira. Oznake će morati da budu jasnije, više odeće će morati da bude sašiveno od recikliranih vlakana. Sve ovo je zbog zahteva da se smanji emisija štetnih gasova koju proizvodi tekstilna industrija u drugim delovima sveta.

– Brza moda nije u modi – poručila je Evropska komisija u svojoj strategiji koju je objavila prošle godine. Sektor odeće bi morao da emituje 45 odsto manje emisija do 2030, piše „Dojče vele” (DV).

Mnogi najveći modni lanci, poput „Ejč end Ema” i „Zare”, zasnivaju svoj poslovni model na masovnoj proizvodnji jeftine odeće i uvođenju novih odevnih stilova na nedeljnoj bazi. Noviji igrači, poput kineskog „Šejna” u onlajn prodaju izbacuju svakodnevno nove komade garderobe. Neke kompanije, pod pritiskom kupaca i ulagača, iznele su nove kolekcije na tržište kao održive i zadale sopstvene ciljeve čišćenja poslovanja.

Nakon nošenja, a ponekad čak i pre, većina odeće završi na odlagalištima ili u spalionicama. Podaci Fondacije „Elen Makartur”, dobrotvorne organizacije koja se zalaže za smanjivanje otpada, ukazuju da se samo 13 odsto materijala koji se koristi u proizvodnji odeće reciklira u nekom obliku. Manje od jedan posto koristi se za novu garderobu.

Prosečan Evropljanin svake godine potroši 15 kilograma tekstila, uključujući predmete poput zavesa i industrijskih tkanina. Oko četvrtine toga šalje se u inostranstvo, najviše u Afriku i Aziju, prema poslednjem izvještaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Odeća se često prikuplja u dobrotvornim trgovinama, a onda preprodaje.

U poslednje dve decenije evropski izvoz korišćene odeće gotovo se utrostručio i dosegao približno 1,7 miliona tona godišnje. Ali sudbina ovih isporuka je vrlo neizvesna, navodi agencija. U Africi, u koju Evropa šalje 46 odsto svog korišćenog tekstila, postoji tržište ove odeće, ali veliki deo završava na odlagalištima ili na ulicama i u rekama.

U Gani, gde odlazi najveća količina evropskog tekstila, oko 40 odsto odeće završava kao otpad. Aziji, u koju Evropa šalje 41 odsto svog odbačenog tekstila, verovatnije je da će izvoz biti sortiran i obrađen. Kako se navodi, velike zemlje poput Pakistana i Ujedinjenih Arapskih Emirata čvorišta su za ostatak sveta. Tkanine se tamo i pretvaraju u industrijske krpe ili u izolaciju za zgrade. Veliki deo te garderobe ipak završi i u spalionicama. Trenutno se svega oko trećina otpadnog tekstila iz EU prikupi za ponovnu upotrebu i recikliranje. Međutim od 2025. države članice moraće da prikupe sve, ali je još pitanje da li je ovo zaista ostvarivo.

Izvor: politika.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVesti Na vrh strane