Dogovor o tome postignut je samo desetak dana posle upisa domaćeg nacionalog pića, rakije od šljive - šljivovice, na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska.
A nepunih mesec dana pre nego što je Unesko našu šljivovicu uvrstiti u nematerijalno kulturno blago, Savez proizvođača rakije Srbije ukazao je na ogromno sivo tržište na kome naša zemlja gubi stotine miliona evra u nelegalnoj prodaji rakije na čijim flašama nema akcizne markice.
Ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu Tomislav Momirović izjavio je da je naša obaveza da štitimo kvalitet rakije.
- Moramo da uložimo puno energije kako bi pospešili proizvodnju i zajednički sa proizvođačima radili na podizanju kvaliteta rakija proizvedenih u Srbiji - kazao je Momirović. - Da bismo to postigli, moramo zajedničkim snagama da radimo na uređenju tržišta, kako bi zaštitili potrošače i kako bi građani imali bezbedan i kvalitetan proizvod. Šljivovica nije običan proizvod, to je sasvim sigurno najveći brend u hrani i piću koji naša država ima i naša je dužnost da zaštitimo potrošače i zaštitimo rakiju kao nacionalni brend Srbije -, istakao je Momirović.
On je upozorio potrošače da rakija, bez oznake porekla, zdravstvene kontrole i naplate poreza i akcize, nije bezbedan proizvod.
Potrebna oznaka geografskog porekla
Zastupnik Saveza proizvođača rakije Srbije Radosavljević je istakao da imaju oko 900 članova koji imaju registrovane destilerije, a samo pre dve godine, kada je u julu 2019. godine savez osnovan, bilo je svega 200 članova.
- Imajući u vidu da nam se broj članova višestruko uvećao možemo reći da idemo u dobrom pravcu, ali moramo ići bržim koracima, pogotovo što je sada šljivovica na Uneskovoj listi. Moramo voditi računa i o kvalitetu ovog pića, raditi na tome da ga unapredimo, uspostavimo standard u proizvodnji vrhunske rakije, oznaki geografskog porekla, raditi na razvoju rakijskog turizma, držati se Zakona o jakim alkoholnim pićima i deklarisati ih prema poreklu etanola... - naveo je Radosavljević.
Tim povodom zastupnik Saveza proizvođača rakije Goran Radosavljević kazao je za „Dnevnik„ da će kampanja krenuti iz lokalnih samouprava i iz pijačnih uprava.
- Organizatorima lokalnih manifestacija i preduzećima koje se bave pijačnom delatnosti skrenuće se pažnja na to da se na tezgama mora prodavati piće koje na flašama ima podatke o poreklu i akciznu markicu - kazao je Radosavljević. - Nemamo ništa protiv domaćina koji peku rakiju za svoje potrebe, ali ukoliko višak iznesu na tržište, moraju ga prodati samo registrovanom gazdinstvu koji će ispitati kvalitet pića i ako treba doraditi proizvod.
Po rečima Radosavljevića, na domaćem tržištu svega trećina rakije je u legalnim tokovima, a dve trećine se proda na sivom tržištu.
- Mnogi i ne znaju da treba da budu registrovani i da kada prodaju rakiju preko oglasa moraju da imaju na bocama akciznu markicu, pa i proizvođače moramo edukovati - naveo je Radosavljević.