Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Prehrambeni tehnolog: Koji je sladoled najgori za decu?

06. jun 2022. 09:19:31 Pročitano 81 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Nekada se sladoled pravio od mleka, jaja i maslaca, a danas nažalost od svega i svačega, kažu stručnjaci. Šta nam deca zapravo jedu u sladoledu, za blog profesora Zorana Vujčića govorila je prehrambena tehnološkinja Radmila Gajić Đorđević, koja je radila u fabrici sladoleda.

„Nekada se podrazumevalo da se sladoled pravi od mleka, jaja i maslaca, a danas, na moju žalost, u toj oblasti, kao uostalom i u svim drugim delovima industrije, desile su se velike promene. Danas sladoled može da se pravi od svega i svačega. Samo što nas je pravilnik zaštitio, pa je rekao, ako nije od mleka i maslaca, ne može da se zove sladoled nego desert. Obratite na to pažnju kada čitate deklaraciju.“

Gajić Đorđević se seća kakvi su sladoledi bili nekad.

„Zamislite kakav je to sladoled kada vam stigne sveže mleko, voćna pasta koju smo mi pravili u drugoj fabrici u istom krugu, pa maslac iz sopstvene mlekare. Nema ničeg lepšeg od sladoleda sveže napravljenog i točenog direktno sa proizvodne linije.“

A šta kažu naši pravilnici, šta je sladoled, kako su podeljeni i definisani sladoledi po kvalitetu i koje kriterijume moraju da zadovolje?

„Pravilnik danas kaže da je sladoled zaslađeni proizvod dobijen od proteina i emulgovanih masti uz dodatak aditiva u količinama koje moraju da zadovolje zahteve Pravilnika o kvalitetu sladoleda. To znači da su danas na tržištu prisutni svi mogući derivati mleka, tj. proteini mleka, kazein, mlečna mast iz mleka itd, ali takođe su prisutni proteini iz biljaka kao npr. soje, pa biljne masti iz raznih biljaka. Najzastupljenija je, bar u proizvodnji sladoleda, palmina mast. Tako se danas sladoled pravi kombinacijom svih gorenavedenih elemenata u takvim odnosima koji će zadovoljiti zahteve Pravilnika.“

Tehnološkinja, prenosi „Zadovoljna.rs“ ističe da u zavisnosti od kojih sirovina je napravljen sladoled, postoje sledeći tipovi sladoleda i napominje šta bi ona kupila svom detetu, a šta nikako ne:

1. Mlečni sladoled, koji sadrži minimum 2,5% mlečne masti u suvoj materiji mleka, najmanje 6% bezmasne suve materije mleka i najmanje 24% ukupne suve materije. Ne sme sadržati biljne masti niti biljne proteine.

2. Krem sladoled, koji sadrži minimum 5% mlečne masti, 6% bezmasne suve materije mleka i minimum 30% ukupne suve materije. Takođe, ne sme sadržati biljne masti niti biljne proteine, tako da ja svojoj deci kupujem, ako kupujem, samo krem sladoled.

3. Sladoledni desert, koji sadrži minimum 2,5% mlečne ili biljne masti i najmanje 24% ukupne suve materije i može sadržati mlečne ili biljne proteine. Ovo ja svome detetu ne bih kupila.

4. Smrznuti aromatizovani desert, to je proizvod koji sadrži vodu, šećer, arome, boje i dodate sastojke. Detetu ni slučajno.

5. Smrznuti voćni desert je proizvod koji sadrži vodu, šećer, voće, boje, arome i druge dodate sastojke (praktično to vam je smrznuto osvežavajuće, ali negazirano piće), ali mora sadržati minimum 5% voća ili odgovarajuću količinu prerađevine od voća.

Nažalost, kako kaže Radmila Gajić Đorđević, sada imamo sladolede koji nisu od mleka.

„Na te gotove prah smeše prešle su i sve poslastičarnice u Beogradu. Vidite da je kod svih sladoled isti, nema razlike. Ne prave više ni slastičari sladoled od mleka i jaja. Poslednjih godina pojavile su se ekskluzivne poslastičarnice koje prave sladoled od mleka, ali cepaju sa cenom. Pa ko voli, neka izvoli – ako može da plati“.

Izvor: danas.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiPoskupljenje mesa: Cena svinjetine će užasno porasti Na vrh strane