Odštampajte ovu stranicu

Ko kontroliše prodavnice u školama

21. septembar 2021. 13:33:13 Pročitano 135 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

U trci za profitom trgovci mame decu nekvalitetnim slatkišima sumnjivih proizvođača, a jedini zaseban propis koji uređuje ovu oblast odnosi se na izdavanje školskog prostora.

Čizburger i pica od želatina, sok od manga u kojem nema ni soka ni manga, kisele trake posute kristal šećerom nalaze se na rafovima brojnih prodavnica koje rade u okviru škola. Iako statistika upozorava da je u Srbiji svako osmo dete gojazno, ove trgovine ne podležu posebnim propisima i, sem moralne, nemaju nikakvu drugu obavezu da na policama drže kvalitetne namirnice. Jedini poseban propis koji postoji u ovoj oblasti odnosi se na – izdavanje prostora. Naime, odluku o rentiranju donosi školski odbor, ali saglasnost daje Direkcija za imovinu. Zatim se čeka mišljenje Ministarstva prosvete da li se izdavanjem prostora remeti normalno obavljanje nastavnog procesa. I tu se sva nadležnost resornog ministarstva završava. Šta je na policama u prodavnici, kazali su nam, oni ne kontrolišu već tržišna inspekcija. A tržišna inspekcija, odnosno Ministarstvo trgovine, na pitanja „Politike” o kontroli ovih trgovina nije odgovorilo.

Nastavnici iz škola s kojima smo razgovarali kažu da su pre desetak godina tržišni inspektori dolazili da pre otvaranja obave prijem objekta, ali da se s tom praksom prestalo. Tako da uloga inspektora ostaje na roditeljima, koji prijave na ponudu trgovine mogu da upute inspekciji oslanjajući se na Zakon o zaštiti potrošača.

A u trci za profitom, prodavci učenike mame jeftinim slatkišima sumnjivih proizvođača. Stručnjaci upozoravaju da samo jedna šaka gumenih bombona ima istu količinu kalorija kao tri kuvana jajeta, ali da od njih organizam ne dobija ništa korisno.

Nutricionista Jovana Srejić podseća da slatkiši, kao i svi drugi prehrambeni proizvodi bogati šećerom, uvlače organizam u začarani krug. Prvo podižu nivo šećera u krvi, što izaziva lučenje velike količine insulina i naglog pada glikemije. A kada nivo šećera drastično padne, ponovo se javlja želja za novom količinom slatkiša. Sve to može izazvati ne samo gojaznost već i dijabetes. Ali tu se spisak nevolja koje izaziva šećer ne završava: visok nivo triglicerida i masnoće u krvi, a gde su masnoće tu je i povećan rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova.

– Takođe, šećer smanjuje aktivnost imunosistema: bela krvna zrnca su čak 40 odsto manje efikasna u borbi protiv bakterija, što počinje 30 minuta nakon konzumiranja slatkiša i traje četiri sata. Menja se ponašanje deteta, pa ono može postati agresivno, hiperaktivno, smanjiti mu pažnju, jer nivo adrenalina skače, deset puta je viši od normalnog, i ostaje visok i do pet sati nakon konzumiranja slatkiša. Posle obroka bogatog šećerom mnogo teže se uči, zbog čega ga posebno treba izbegavati tokom školskih užina – objašnjava Jovana Srejić i dodaje da nisu sva deca jednako osetljiva na šećer, ali da najveći procenat njih pripada grupi izuzetno osetljivih.

A najranjiviji su predškolci jer se, kako objašnjava naša sagovornica, mozak intenzivno razvija, što ga čini posebno ranjivim.

Kao vodič roditeljima šta ne pakovati u torbe za užinu može poslužiti savet: što se više slova E nalazi na ambalaži, to je više razloga za izbegavanje te namirnice. Iza ove oznake krije se poruka da proizvod sadrži aditive koji hranu održavaju duže svežom, daju joj bolji ukus i privlačniju aromu.

– A hemija iz hrane pre svega negativno utiče na digestivni trakt, a onda uzrokuje mnoge druge probleme poput alergije i preosetljivosti – dodaje Jovana Srejić.

Naša sagovornica ističe da je idealna užina lagana i da roditelji treba da se vode saznanjem da je to dobar trenutak da deca unesu u organizam sveže voće ili povrće u kombinaciji s jogurtom, ovsenim pahuljicama ili proteinskim prahom od bundeve ili susama.

Izvor: Politika.rs

 

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Najnovije od CEPS